Veličina slova

A- A A+

ЗАБОРАВИЛИ СТЕ ЛОЗИНКУ?

*

Бескичмењаци

beskicmenjak-planinataraФАУНА БЕСКИЧМЕЊАКА
 
О фауни бескичмењака на простору националног парка има веома мало података. Досадашња истраживања нису била систематска и обухватила су само неке групе.
 
Најбоље проучена група бескичмењака су дневни лептири који су врло атрактивни за посетиоце парка. Национални парк Тара се сврстава у најбогатија планинска подручја у погледу броја врста фауне дневних лептира. Досадашњим истраживањима је констатовано чак 138 врста дневних лептира. Овај податак указује на очуваност и разноликост станишта Таре, с обзиром да су ове врсте врло специфичне биологије и врло брзо реагују на промене у природним стаништима. Из најлепше фамилије лептира Papilionidаe забележено је 4 врсте од шест укупно регистрованих врста на подручју Србије, међу којима су и чувени ластин репак (Papilio machaon) и аполон (Papilio apolon).
 
Последњих година истражује се и фауна бескичмењака планинских потока, чији је чест становник поточни рак (Austropotamobius torrentinum).
 
Најпознатији врста, за коју се може рећи да је симбол фауне бескичмењака Таре је ендемореликт Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica). Ова врста је реликт из плиоцена и успела је да преживи ледено доба у рефугијалним стаништима Таре.
 
Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica)
Наш чувени ботаничар Јосиф Панчић је пронашао ову врсту 1881. године. Оно по чему је ова врста карактеристична је да не лети, јер има јако редуковна покрилца и потпуно закржљала крила. Панчићев скакавац се јавља у четири основна типа обојености: зелени, мрки, сивкасти и риђи. Врло је специфичне екологије и за његов опстанак су значајне шуме црнога бора (Pinus nigra) и црњуше (Erica carnea).
У СУСРЕТ ПРИРОДИ, Национални Парк ТАРА
ВРХ latinica | ћирилица