Са намером да укаже на значај шума и њихов утицај на опстанак човечанства, Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације донела је 1971. године одлуку да дан пролећне равнодневнице на северној, односно дан јесење равнодневнице на јужној Земљиној хемисфери - 21. март, прогласи Светским даном шума.
ЈП "Национални парк Тара" ће обележити овај датум у сарадњи са Канцеларијом за младе из Бајине Баште и Шумарским факултетом из Београда акцијом чишћења подручја Националног парка. Најављен је долазак 50 студената шумарства из Београда који ће заједно са младима из нашег града у петак и суботу чистити неколико локација на Тари и у Бајиној Башти. Централна акција чишћена ће бити организована у суботу 22. марта на Тари. Поред НП Тара, Канцеларије за маде и Шумарског факултета ову акцију су подржали и помогли Општина Бајина Башта, ПД “Дринско-лимске хидроелектране”, ЈКП “12. септембар”, Ракета АБ и хотел “Језеро” Перућац.
Непосредна и највећа корист од шума је што су оне фабрика кисеоника. Данас, шуме покривају нешто преко 30 % укупних копнених површина Земље, тј. простиру се на око 4 милијарде хектара. У Србији је тренутно 29% површина под шумама (око 3 милиона ха), а требало би да захватају око 41% површина. Кад је реч о Националном парку Тара преко 75% парка је покривено шумом. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу и према проценама стручњака годишње нестане око 16 милиона хектара шума на свету. Упркос свему, шума је још ту, али јој је потребна човекова заштита.
Шуме су неопходне за природну равнотежу живота на Земљи. Ипак, оне се вековима немилосрдно крче да би се створио простор за нова насеља, пољопривредне површине, фабрике и саобраћајнице. Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста. Свесне ових опасности и у циљу очувања шума тј. опстанка живота на Земљи, богатије државе штету смањују применом концепта одрживог газдовања шумама, који подразумева смањивање притиска на шуме концентрисаним сечама, увећање степена шумовитости, успостављање система одрживог развоја управљања шумама у складу са потенцијалом и низ других мера.
Србија је потписала резолуције донете на ИВ министарској конференцији о заштити шума Европе у Бечу (2003. године) на којој су усвојени Свеевропски критеријуми и индикатори одрживог газдовања шумама. Ови критеријуми и индикатори су оквирног карактера, а њихова реална примена подразумева проверу и хармонизацију на националном нивоу.
