На Тари, где је најбројнија популација мрких медведа у Србији, обележен је Оги, седми медвед у протеклих осам година. Стручњаци посматрају кретање животиња преко сателита захваљујући одашиљачу који је стављен у огрлицу.

Тродневно чекање тима за мониторинг медведа се исплатило: у замку се ухватио мужјак, безбедно успаван на 45 минута.

Душко Ћировић, професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, каже да је то било довољно да меду премере, узму узорак крви, али и мало длаке за генетику и да му ставе огрлицу коју ће носити наредне две године.

Сви маркирани медведи, од Милоја па до последњег Огија, тешког 130 килограма, већ виђаног преко фото-замке, ухваћени су на истој локацији, изнад самог кањона Дрине, где им је једно од четири хранилишта у Националном парку Тара, који се већ три деценије брине о њима.

„Потребно је да на овим хранилиштима буде или угинуле стоке, кланичког отпада, кукуруза“, рекао је Милан Малинић, руководилац Службе лова и риболова НП Тара, и истакао да су се животиње већ навикле на та хранилишта где долазе право из брлога.

Тако, навео је Малинић, не причињавају штету ни околном становништву, усевима, домаћим животињама, а самим тим не представљају ни опасност за људе у крају.

На Тари је најбројнија популација медведа, строго заштићене врсте. Има их око 50 од 70 јединки, колико се процењује да их је у Србији.

Уз управо маркираног Огија, сателитски се још прати медведица Флекица, а како је набављена још једна огрлица, вредна 3.700 евра, крајем маја Тим за мониторинг покушаће да је стави још једном господару шума Таре.

Пројекат праћења и заштите мрких медведа спроводе Биолошки факултет из Београда у сарадњи с Националним парком Тара, а захваљујући средствима Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Од праћења до опоравка популације медведа

Осмогодишње сателитско праћење медведа на Тари и помоћу фото-замки, дало је стручњацима Тима за мониторинг Биолошког факултета обиље података за њихову даљу заштититу и опоравак ове популације у Србији.

„До сада смо добили више од 30.000 прецизних локација на којима су медведи били. То нам даје велику количину података о величини њихових ареала, правцима кретања, преференције станишта, величини, комуникацији са суседним повољним просторима, суседним популацијама у Босни и Херцеговини“, нагласио је професор Душко Ћировић.

ТВ прилог о хватању медведа Огија можете погледати на интернет страници Радио-телевизије Србије.

Извор: РТС - Припремила Наталија Видић