После тридесет година од прве иницијативе за стављање под заштиту Национални парк Тара је 13. јула 1981. године коначно проглашен за заштићено добро прве категорије под заштитом државе.
Планина Тара, река Дрина и мноштво бистрих потока, очувана природа и чист ваздух, густе четинарске шуме, ретке биљне и животињске врсте, као и вредно културно наслеђе чине јединствено подручје Националног парка Тара на западу Србије.
Прве иницијативе да се Тара прогласи природним добром од националног значаја покренуте су 50-их година XX века од стране шумарских стручњака Душана Чолића, Стевана Коларевића и Драгомира Милојковића. Међутим, тек три деценије касније 13. јула 1981. је проглашен Национални парк Тара који се простире на 19.175 хектара. Парк покрива највећи део масива планина Таре и Звијезде, а очекује се и проширење парка на подручје Заовина.
Национални парк Тара нису само биљке и животиње, већ заједничко наслеђе природе и човека. Наш задатак је да чувамо и унапређујемо тај простор, али и да управљамо шумским еко-системом као природним ресурсом. Када помиримо те две мисије онда добијемо идеалан однос човека и природе.
Тара је данас један од најбољих примера како се човек на позитиван начин може односити према природи. Овде је успостављена биолошка равнотежа, заснована на стручној и научној мисли и практичним методама рада. Реч је о јединој планини у Србији и региону на којој се примењује плански и контролисани метод тоталног премера шумских комплекса путем кога тачно сазнајемо колико стабала имамо и колико она напредују у прирасту, општем стању здравља и продукцији. Захваљујући томе врло прецизно можемо да успоставимо одржив баланс између природне продукције и човекових потреба.
Флора и фауна су под сталним надзором и будном пажњом запослених уз огромну помоћ најеминентнијих стручњака из Завода за заштиту природе Србије, Шумарског факултета, Биолошког факултета, Министарства пољопривреде и заштите животне средине... Стална веза између теренских истраживања и примене савремених технологија најбоље се види на примеру континуираног праћења популације мрког медведа на Тари која је уједно и најбројнија у целој Србији. Савремена ГПС технологија и такозване фото замке нам дају прецизне податке о кретању и навикама највећег предатора Европе. На том пољу достижемо и нека потпуно нова сазнања, па и открића у биологији која могу и треба да поправе квалитет нашег односа према природи.
Велики напоре и средства улажемо у уређење простора и прилагођавања појединих делова парка за безбедан и садржајан боравак свих туриста без ограничења. Њима су намењени Центри за посетиоце, бројне планинарске и едукативне стазе, као и једина стаза за особе са посебним потребама у Србији. Такође, ту су и надалеко препознатљиви видиковци који нуде тренутке који се памте цео живот.
Један од наших основних и најодговорнијих задатака јесте едукација најмлађих чланова нашег друштва, којима смо прилагодили многе садржаје и програме, како би их научили правилном односу према природи која их окружује.
И добре и лоше приче о човеку и природи заслужују да буду испричане највише због генерација које долазе. Ипак, то је најбоље све сазнати и проверити на терену и у пракси. Отуда и наш позив који вам упућујемо - дођите на Тару да видите како изгледа права природа и да научите много више о њој него што људи иначе уче и знају!
