У склопу активности на стављању средњовековних некропола са стећцима у Перућцу и Растишту на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине у суботу, 26. септембра, Бајину Башту и Национални парк Тара посетила је археолог Синтија Данинг стручњак ИКОМОС-а (ICOMOS, Међународни савет за споменике и споменичке целине).
Циљ посете је била стручна процена стања локалитета, капацитета будућих управљача, и ставова локалног становништва према овим споменицима и самој номинацији. У том смислу госпођа Даунинг се на номинованим локалитетима састала са археологом Мајом Ђорђевић, која је била вођа пројекта у Србији, Сањом Кесић-Ристић, националним секретаром ИКОМОС-а, и представницима општине Бајина Башта, општинских установа и ЈП "Национални парк Тара" предвођених Радомирем Филиповићем, председником општине, и Драгићем Караклићем, в.д. директором НП Тара.
Експерт ИКОМОС-а се на лицу места интересовао за питања која се односе на: власништво над парцелама на којима се налазе стећци, планирани буџет, која су очекивања локалне заједнице, колико је атрактивна предложена некропола и њено окружење, програм туристичког развоја.
Ово је практично претпоследњи корак у процесу стављања на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине у коме ИКОМОС и ИКРОМ (ICCROM, Међународни центар за проучавање очување и рестаурацију културних добара) сачињавају и предају своје извештаје одбору за светску баштину при УНЕСКО-у. Управљачи ће имати четири месеца за исправку евентуалних пропуста након чега ће у јуну 2016. године бити донета одлука о упису на Листу светске баштине.
Стећци – Срењовековни надгробни споменици
Стећци су монолитни споменици који се могу наћи широм данашње Босне и Херцеговине и у деловима Србије, Црне Горе и Хрватске.
Досадашњи налази указују на то да су се први пут појавили у другој половини 12. века, својом првом фазом која траје током 13. века, и да су многи исклесани и декорисани у 14. и 15. веку, пре него што се постепено престају да се израђују у 16. веку.
Око 60.000 од 70.000 евидентираних средњовековних надгробних споменика (стећака) је на око 3.300 локалитета у Босни и Херцеговини, око 4.400 стећака је у Хрватској, око 3.500 у Црној Гори и око 4.100 у Србији. Разликују се две основне групе, лежећи и усправни или стојећи камени монолити.
Заједничка номинација
Четири бивше југословенске републике - Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска, удружиле су снаге како би средњовековне надгробне споменике, познате као стећци, номиновале за упис на листу светске баштине Унеска.
Процес номинације стећака започео је у Сарајеву у новембру 2009. године потписивањем писма намере о заједничкој номинацији представника БиХ, Црне Горе, Хрватске и Србије.
Овом номинацијом предвиђен је упис 30 репрезентативних некропола са стећцима - 22 из БиХ, три из Србије, три из Црне Горе и две из Хрватске. У Србији су то Мраморје у Перућцу, Мраморје у Растишту у општини Бајина Башта и Грчко гробље, Хрте у општини Пријепоље.
