Након шестогодишњег процеса кандидатуре, 15. јула 2016. године, 30 некропола стећака са подручја регије уписано је на Листу светске културне баштине. На листу су уписане и две некрополе са територије општина Бајина Башта и Националног парка Тара - Мраморје у Растишту и у Перућцу.
На самиту УНЕСКО-а у Истанбулу донешена је одлука о упису стећака на Листу светске културне баштине.
На листи се нашло укупно 28 некропола, од којих се 20 налазе на простору Босне и Херцеговине, по три на подручју Србије и Црне Горе и две на територији Хрватске.
Процес припремања докумената за упис на УНЕСКО листу трајао је шест година, а почео је у Сарајеву 2009. године, потписивањем писма намере о заједничкој номинацији између Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и Црне Горе.
Иако је панел ИКОМОС-а дао критички интонирано мишљење на достављену документацију, пројекат је изведен на дискусију и донешена је позитивна одлука.
У образложењу је, између осталог, похваљена заједничка сарадња земаља, што се доживљава и као део процеса помирења.
У образложењу одлуке наведено је да се мора повести посебна брига о правилној конзервацији стећака, јер се многи налазе у запуштеном стању и препуштени су небризи.
Уписом на Листу светске културне баштине некрополе са стећцима ће бити сачуване од даљег пропадања и уништења.
Средњовековни споменици
На подручју Босне и Херцеговине налази се бројчано највећи број стећака, њих приближно 60.000, у Србији се налази 4.100 стећака, на подручју Хрватске 4.400 и у Црној Гори 3.500 стећака.
Стећци су средњовековни надгробни споменици украшени рудиментарним сликама.
Стећци су јединствен духовни, уметнички и културни феномен, својствен само подручју земаља Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске.
Иако се дуго времена покушавало стећке повезати с ренесансним уметничким деловањима на подручју западне Европе, истраживања су показала да ништа слично није забележено на другим местима.
Највећи број стећака подигнут је у периоду између 12. и 15. века, а најзначајнија некропола ових споменика смештена је у Радимљи код Стоца, где се налази 133 веома добро очувана стећака.
Локације уписаних некропола
Некрополе у Босни и Херцеговини налазе се на следећим локацијама: Радимља, Столац; Грчка главица, село Бискуп, Коњиц; Калуфи у Крековима, Невесиње; Борак, село Бурати, Рогатица; Мацуље, Нови Травник; Дуго поље на Блидињу, Јабланица; Гвозно, Калиновик; Гребнице, Радмиловића Дубрава, село Баљци, Билећа; Бијача, Љубушки; Оловци, Кладањ; Мрамор у Мусићима, Олово; Кучарин у Хранчићима, Горажде; Бољуни, Столац; Долови, село Умољани, Трново; Лубурића поље, Соколац; Поткук у Битуњи, Берковићи; Бечани, Шековићи; Мрамор у Врбици, Фоча; Ченгића Бара, Калиновик; Равањска Врата, Купрес.
Некрополе у Хрватској налазе се на следећим локацијама: Велика и Мала Црљивица, Циста Велика; Дубравка/св. Барбара, Конавле.
Некрополе у Црној Гори налазе се на сљедећим локацијама: Грчко гробље, Жабљак; Бара Жугића, Жабљак; Грчко гробље, Плужине.
Некрополе у Србији налазе се на следећим локацијама: Мраморје, Перућац, Бајина Башта; Мраморје, Растиште, Бајина Башта; Грчко гробље, Хрта, Пријепоље.
