У Националном парку Тара се, у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, од 5. до 12. октобра трећу годину за редом организован је камп за прстеновање птица у склопу праћења јесење сеобе птица и миграција преко подручја Таре.
Камп има едукативни карактер јер је у прстеновању учествовало и 17 ученика, са наставницима, из О.Ш. "Рајак Павићевић", О.Ш. "Свети Сава" и Гимназије "Јосиф Панчић". Током посете кампу деца су била у прилици да се упознају са теренским радом орнитолога, детерминишу врсту птице, виде начин прстеновања и чују занимљивости везане за поједине врсте птица које бораве у Парку или само пролазе кроз њега на путу према топлијим крајевима.
У раду кампа учествовало је седморо људи (три прстеновача и четворо младих полазника - будућих прстеновача птица). Током седам дана, прстеновано је 575 птица, односно 33 врста птица, међу којима су најчешће биле мали детлић, звиждак, сеница, црвендаћ, јелова сеница, краљић и друге. Од ређих врсте или оних које се ређе хватају забележене су шумска шљука (Scolopax rusticola), кобац (Accipiter nisus), мали детлић (Dendrocopos minor), сеница шљиварка (Parus lugubris). Интересантно је поменути и налаз обичног звиждака (Phylloscopus collybita) са прстеном из Словачке. Такође, по први пут на територији Националног пара Тара посматрана је белонокта ветрушка (Falco naumanni).
Прстеновање птица је метода истраживања која се темељи на индивидуалном обележавању. Орнитолошким мрежама постављеним на рубу шуме орнитолози хватају птице које мигрирају у топлије крајеве и прикупљају податке о стању њихових популација и путевима миграција. Након што се птице ухвате у мреже, орнитолози их вежу, мере, прстенују и записују податке, а потом их неповређене пуштају. Свако опажање тако прстеноване птице говори о њеном животу тј. о путевима кретања. Брижљиво евидентирање места на којима су прстеноване птице виђене или уловљене омогућује нам да одредимо њихове селидбене путеве те подручја гнежђења и зимовања. Најбољи резултати прстеновања постижу се организованим акцијама када се на једном месту птице прстенују у дужем временском периоду јер се управо оваквим континуираним праћењем долази до нових информација о њиховом комплексном понашању током миграција.
