Сарадња националних паркова "Тара" и "Блек кењон оф Ганисон" (Црни кањон Ганисона) из Колорада, започела је пре две године уз подршку амбасаде САД у Београду, а једно од поља сарадње је и размена запослених. Овога пута двојица чувара заштићеног подручја (ренџера) НП Тара, руководилац службе Иван Илић и Милисав Мијатовић Јавор, били су гости колега из Америке од 30. септембра до 11. октобра.

Просечна надморска висина Таре је око 1.000 метара, а националног парка у Колораду скоро дупло виша. Нашу шумовиту планину настањују мрки медведи, дивокозе, дивље свиње и срне, а територијом Црног кањона, на коме преовладава голет, црни медведи, јелени, дивље мачке. НП Тара је за око 10.000 хектара веће подручје од америчког националног парка. Све остало је мање-више слично. 

- Црни кањон се налази на реци Ганисон која формира реку Колорадо, на којој је чувени Велики кањон, један од најдубљих на свету. Код нас доминира кањон Дрине, један од најдубљих у Европи. Најближе насељено место америчком парку је Монтроуз, удаљено као и Бајина Башта од Таре, а притом су и сличне величине. Имају вештачка језера и тунеле који их спајају, као што су код нас Перућац и Заовине. Попут Таре, имају и дивне видиковце, чак и стару пругу попут оне у Мокрој Гори - преноси утиске Милисав Мијатовић.

Двојица српских чувара имала су прилику да прате америчке колеге у свакодневном раду и да са њима размењују искуства по свим аспектима свог позива. Такође, су се уверили да се по обавезама и начину рада чување националних паркова у Србији и Америци суштински не разликује.

- Нимало нису деловали надмено, напротив, слушали су пажљиво све што смо им причали. У критичним ситуацијама они одлуке доносе консензусом, што је веома похвално. Раде исте послове као и ми, с тим што су опремљенији и имају статус овлашћених службених лица, као полицајци, са много већим овлашћењима од нас. Уједно су и ренџери, и ватрогасци, и спасиоци. Наоружани су као и ми, али носе панцире, електрошокове, бибер-спрејове. Закон им дозвољава да приведу лице и употребе оружје чим се осете угроженим. У такозваном су систему 911 заједно са полицијом, шерифом, ватрогасцима и хитном помоћи. Ишли смо са њима у дневне патроле и гледали их како легитимишу посетиоце, контролишу возила, обилазе туристичке кампове - преноси Мијатовић.

Требало је да ренџери два национална парка учествују у заједничкој спасилачкој обуци, али је вежбу омела права акција спасавања једног пењача - алпинисте који се претходно вече повредио и остао заточен на литицама пењалишта у кањону. Како хеликоптер није могао да слети на стену на којој је остао алпиниста, амерички ренџери су га пред очима српских вадили из амбиса.

И наши чувари су реализовали доста сличних акција на Тари, те су се америчке колеге интересовале за искуства и процедуре које се примењују код нас. Такође, ренџери из Србије су присуствовали и колегијуму америчког парка где се разговарало о поскупљену улаза у парк (тренутна цена је 25 долара). Занимљиво је да је један од америчких ренџера са својом породицом приредио колегама из Србије вечеру у својој кући.

- Занимао нас је њихов начин рада око туристичких кампова, јер је то нешто што нам недостаје на Тари. Тамошњи кампови имају тоалете, прикључке за струју, места за ложење ватре и све се посебно плаћа. Поред тога, интересовао нас је начин уређења видиковаца и сличних локација односно на првом месту аспект безбедности посетилаца на оваквим локалитетима – преноси утиске из Колорада Иван Илић.

На пролеће на Тари очекујемо госте из Колорада.