Ове године по 50 пут, 22. априла, се обележава Дан планете Земље, који су Уједињене Нације прогласиле датумом од глобалног значаја на Генералној скуштини 1970. године како би људској цивилизацији упутиле опомену да мора да промени однос према нашој планети коју систематски уништава угрожавајући и свој опстанак.
Тема овогодишњег Дана планете Земље су климатске промене, као један од највећих изазова човечанства. Потребно је покретање глобалне акције, изналажење креативних и иновативних решења која не загађују планету, прелазак на циркуларну економију, на путу ка потискивању употребе фосилних горива и постизању угљеничне неутралности. Цену напретка наше цивилизације, која је посебно у последњих двеста година ослоњена на технологије и енергију фосилних горива, „плаћамо“ повећавањем загађења и концентрације гасова са ефектом стаклене баште са дугорочним последицама по климу, биодиверзитет и животну средину што директно утиче на наше здравље.
У својој изјави поводом Дана планете Земље министар заштите животне средине Горан Триван се осврнуо на последице климатских промена које се виде у свим деловима света.
„Све топлија клима топи поларне ледене санте, расте ниво океана и мора, и све су чешће екстремне временске појаве, интензивнији топлотни таласи и суше, обилне падавине и поплаве, олује и урагани где их пре није било. Климатске промене мењају живот на планети, утичу на биодиверзитет, нестанак или „селидбу“ на нова станишта бројних биљних и животињских врста. Због утицаја климатских промена и интензивирања климатских екстрема, последице ће трпети већина сектора, од пољопривреде, шумарства, водопривреде, транспорта, индустрије, туризма до здравства. Будући да просечна температура на светском нивоу и даље расте, свет се суочава са несташицом воде, ризиком ратова који ће се због тога водити, као и са повећаним бројем климатских избеглица“, рекао је Триван.
Данас у време светске пандемије, објаснио је Триван, питање бриге за здравље човека је више него икада актуелизовало питање здравља планете.
„Светска здравствена организација је и пре појаве ковида 19 упозоравала да ће климатске промене утицати на појаву и ширење заразних болести. Вести и сателитски снимци из различитих делова света ових дана сведоче да је планета мање загађена, да су чистије воде и ваздух јер је, затварањем фабрика, смањивањем индустријске активности и саобраћаја, смањено емитовање гасова који утичу на загађење и климатске промене. И то је својеврсна опомена и запитаност да ли ће када све ово прође, људска цивилизација моћи да задржи ове позитивне промене. Јесмо ли научили да извлачимо поуке? Блиска будућност ће то показати…“, наводи се у саопштењу.
Према речима Тривана, Србија је започела промене у животној средини, одлучна је да системским и доследним мерама ефикасно решава еколошке проблеме, и активно учествује у свим регионалним и глобалним активностима које доприносе решавању климатских изазова.
„Израдили смо велики број пројеката, послали у Брисел Преговарачку позицију за Поглавље 27, завршили и у процедуру упутили Нацрт закона о климатским променама. У својству потпредседника учествујемо у раду, УНЕА -5 и ЦОП-26 а у Београду је одржана Министарска конференција земаља Јужне и Југоисточне Европе која је имала регионални и међународни значај у тражењу решења за еколошке проблеме“, рекао је Триван.
Он је навео како потврду посвећености решавању проблема заштите животне средине доказује и инвестициони план „Србија 2025“ који предвиђа и инвестиције у области отпадних вода.
„Овај дан упућује човечанство да мора да промени однос према планети Земљи. Владин и невладин сектор, привреда, академска заједница, медији, свако од нас може да буде чувар планете Земље. Чувајући нашу планету, сачуваћемо здравље, али не само човека“, поручио је министар.
