Током 2018. године Завод за заштиту природе Србије је започео интензиван рад на припреми новог уписа на тентативну листу за упис на Унескову листу светске природне баштине.

Вишемесечни рад се исплатио и Србија је одабране компоненте древних и нетакнутих букових шума почетком прошле године предложила као проширење постојећег добра светске природне баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“.

Како природни и културни феномени не познају државне границе, у случају да се нађу на територији више држава, а ради функционалности њихове интегралне заштите, на Листу светске баштине се могу уписати прекогранична добра, којима заједнички управљају две или више држава. Ово добро светске баштине је једно од 37 прекограничних добара на Листи светске баштине, од којих је 15 у категорији природне баштине и 2 мешовита.

Непрегледне и густе букове шуме Карпата су 2006. године номиновале Словачка и Украјина као прекогранично серијско добро под називом „Нетакнуте букове шуме Карпата“, које је уписано 2007. године на Листу светске баштине у категорији природне баштине, да би 2010. године Немачка номиновала серијско добро под називом „Древне букове шуме Немачке“ као проширење постојећег добра „Нетакнуте букове шуме Карпата“. Комитет за светску баштину је уписао ово проширење 2011. године на Листу светске баштине, чиме проширено добро мења назив у „Нетакнуте букове шуме Карпата и древне букове шуме Немачке“. У одлуци о проглашењу, Комитет охрабрује државе да раде на проширењу овог добра како би се осигурао опстанак екосистема букових шума у Европи за будуће генерације, а у светлу великих и растућих притиска који су присутни на терестричне екосистеме Европе, посебно оне које гради европска букова (Fagus sylvatica), који су међу најзаступљенијима.

Следеће проширење овог добра светске баштине је уписано 2017. године под називом „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“, које се тренутно чини укупно 78 компоненти у 12 држава Европе (Словачка, Украјина, Немачка, Италија, Аустрија, Белгија, Албанија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија и Шпанија).

Наредно проширење је тренутно у припреми, а њиме би требали бити представљени недостајући делови ареала букве у Европи, њене вегетацијске и екосистемске варијације у односу на географски положај, климатски појас, надморску висину, услове средине и историју развоја ове врсте на европском континенту. У наредном проширењу учествује 10 земаља, које су за то поднеле одговарајуће образце Унескове тентативне листе: Босна и Херцеговина, Чешка, Француска, Италија, Пољска, Србија, Словачка, Швајцарска, Северна Македонија и Црна Гора.

Република Србија је номиновала укупно 8 локалитета у режиму заштите I (првог) степена унутар националних паркова „Фрушка гора“, „Тара“ и „Копаоник“, који поседују тзв. додату вредност, односно репрезентативне карактеристике букових екосистема које до сада нису представљене уписаним компонентама овог добра светске баштине. У оквиру НП „Фрушка гора“ издвојена су два локалитета, Папратски до и Равне, који би представљали прве компоненте у Панонском региону букових шума. У оквиру НП „Тара“ издвојена су такође два локалитета: локалитет Звезда, где буква гради заједнице са Панчићевом омориком (Picea omorika), ендемичном и реликтном врстом четирана, и локалитет Клисура Раче, где се може наћи реликтна заједница букве са орахом (Juglans regia). У оквру НП „Копаоник“ су издвојена 4 локалитета, Козије стене, Метође, Дубока и Јелак, који се налазе у клисурама Самоковске, Дубоке и Брзећке реке, где је присутан велики број стено-ендемичних врста, а који се такође одликују и разноврсношћу и специфичношћу геолошког састава.

Институционална заштита природе у Србији започиње оснивањем Завода за заштиту природе 1948. године. Прве успостављене категорија заштите биле су  општи и строги резервати природе.  Статус резервата природе прве добијају букове шуме, као наши најзаступљенији шумски екосистеми који су остали у прашумском облику и који се предмет многобројних изучавања због своје очуваности, реткости и реликтности. Строги природни резерват „Зеленичје”, проглашен одмах након оснивања Завода је управо нетакнута букова шума са ловор-вишњом.

Извор: Завод за заштиту природе

Фото: Ненад Марић / www.tara.rs