На данашњи дан, 13. јула, 1981. године највећи део планине Таре је законом проглашен за национални парк. Основни разлози за стављање под заштиту државе били су: очувани шумски комплекси, природна популација Панчићеве оморике, велика биолошка разноврсност, геодиверзитет и богато културно-историјско наслеђе.
Јубилеј ће бити обележен постављањем 2 изложбе.
У галерији Установе „Култура” биће изложени радови 21 аутора настали на Митровцу током ликовне колоније „Тара” у фебруару 2019. и 2020. године. Изложба ће бити отворена од 13. до 20. јула.
У Центру за посетиоце Националног парка Тара у Бајиној Башти биће постављена изложба “Биолошка разноврсност слива Дрине”. Изложба је настала у склопу релизације пројекта „SAVE - Очување јединствене биолошке разноликости у сливу Дрине“, у оквиру ИПА програма Србија – Босна и Херцеговина, који спроводе ЈП „Национални парк Тара“ и ЈП „Шумарство Шуме Републике Српске“, а кофинансиран је из претприступних фондова ЕУ.
С обзиром на тренутну ситуацију са епидемијом вируса КОВИД-2019 неће бити званичног отварања изложби, али ће сви заинтересовани моћи да их виде уз поштовање прописаних мера заштите.
ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ
Почеци заштите природе на подручју које данас покрива Национални парк Тара датирају из XIX века. У првој шумској основи за газдинску јединицу Звезда шуме на кањонским странама, планине Звезде, према реци Дрини и Брусничком потоку се одређују за заштитне шуме у којима се забрањује и не планира искоришћавање.
Убрзо после формирања Завода за заштиту природе Србије (1948. год.), отпочео је систематски рад на просторној заштити природних вредности издвајањем резервата. Завод 1950. године доноси решења о стављању под заштиту државе шест резервата на планини Тари и то: „Било“, „Брусница“, „Црвене Стене“, „Црвени поток“, „Љути Брег“ и „Под Горушицом“. Затим, 1957. године формира се резерват „Рачанска Шљивовица“, да би се 1961. године прогласио и резерват „Караула Штула“. Током 1971. године проглашава се резерват „Звезда“ и формира Регионални парк природе „Звезда“. Укупно заштићена површина у категорији резервата природе и регионалног природног парка, крајем 1971. године износила је 2.693,96 хектара.
Простор Таре Законом је проглашен Националним парком 13. јула 1981. године, а 5. октобра 2015. године је проширен на 24.991,82 хектара.
Велики допринос проглашењу Таре за национални парк дали су шумарски стручњаци Стеван Коларевић, Драгомир Милојковић и Душан Чолић.
