Сигурно сте крећући се по Тари приметили чудне браон кутије окачене на дрвене рамове. Не није реч, о хранилицама за птице или нечему сличном. Реч је о феромонским клопкама за инсекте. Феромони су супстанце које луче мирисе специфичне за одређену врсту и привлаче је, те стога омогућују потпуно селективно сузбијање инсеката.  У Националном парку Тара их користимо за контролу популације поткорњака.

Поткорњаци су мали инсекти, величине свега 2 до 3 милиметра, који испод коре дрвета граде систем ходника у којима одгајају своје потомство. Хране се дрветом и типичне су секундарне штеточине. Насељавају јако слаба, умирућа и свеже посечена стабла или неогуљену сложену обловину. Међутим, када се пренамноже, насељавају и потпуно здрава стабла и понашају се као примарне штеточине. Поткорњаци за години дана могу имати две или три генерације младих, те се шире геометријском прогресијом.

На Тари је проблем настао због изражених климатских промена у задњих десетак година, односно после периода великих суша и шумских пожара који су довели до физиолошког слабљења стабала и пренамножавања популације поткорњака. Ови инсекти својим начином живота онемогућавају процес фотосинтезе. Нападнуто стабло инсекти осуше за двадесетак дана и у том раздобљу може се заразити 60 околних стабала. Под највећим ударом на Тари су стабла јеле и смрче, али није поштеђена ни Панчићева оморика.

Ове мере спроводимо од 2014. Године у сарадњи са Шумарским факултетом Универзитета у Београду и уз иницијалну финансијску помоћ амбасаде Краљевине Норвешке. Све клопке су маркиране и улов се бележи за свако клопку појединачно како би се знало која места су жаришта и како би се формирала база података.

Циљ постављања клопки није да се популација поткорњака потпуно искорени, већ да се врати у границе нормале. Природни непријатељ поткорњака је тропрсти детлић.

Молимо Вас да не дирате феромонске клопке и не стављате ништа у њих.

Хвала.