У хотелу Оморика на Тари 14. и 15. октобра је одржана конференција посвећена заштити Панчићеве оморике под називом ”Очување јединственог биодиверзитета долине реке Дрине – изазови за будућност”.
Оморика је драгуљ средњег тока реке Дрине, иако је заштићена 1955. године испоставило се да није било урађено довољно на њеном проучавању и данас је пред нестајањем.
Директор ЈПШ ”Шуме Републике Српске” Славен Гојковић изразио је задовољство због заједничке сарадње НП ”Тара” и ЈП ”Шуме Републике Српске” на ИПА пројекту прекограничне сарадње. Сматра да ће овај пројекат дати значајан подстрек да се очува ендемска врста а такодје се нада да ће им овај пројекат много донети у будућности.
Директор НП Тара Драгић Караклић је рекао да је циљ пројекта и био да се анимирају и ангажују најбољи стручњаци када је у питању Панчићева оморика. До сада су урађене многе студије и научни радови, али су се они пре свега односили на стање оморике у заштићеном подручју.
„Генетичка студија нам омогућава да анализирамо наследни материјал оморике, да применимо молекуларне маркере и на основу тога утврдимо ниво генетичког диверзитета јер је то основа за дугорочно очување врсте. Ако има диверзитета врста има шансе да опстане. Изванредан резултат овог пројекта је што први пут имамо студију која није фокусирана само на Србију или само на Босну и Херцеговину него на целокупан ареал врста“, рекла је Јелена Алексић са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.
На почетку пројекта је усаглашена методика и рађене су исте анализе оморике са обе стране Дрине, а резултати су готово идентични. Конференција је омогућила учесницима да усагласе предлоге и усвоје нове мере којима ће оморика бити заштићена.
„Од 17 анализираних популација оморике у Републици Српској може се приметити да међу њих 16 прираст у последњих 30 година пада. Нисмо нашли корелацију са повећањем температуре или количином падавина, али вероватно један од разлога су и климатске промене, рекао је професор Шумарског факултета у Бања Луци Милан Матаруга.
На конференцији су представљени следећи радови:
"Еколошки чиниоци природног одржавања и обнове ценопопулација Панчићеве оморике у НП Тара" - Драгана Остојић, Завод за заштиту природе Србије
"Молекуларно-генетичка карактеризација популација Панчићеве оморике на подручју НП Тара као основ за дугорочно очување врсте" - Јелена Алексић, Институт за молекуларну генетику и генетичка истраживања
"Очување Панчићеве оморике путем савремене динамичке конзервације" - Јелена Алексић, Институт за молекуларну генетику и генетичка истраживања
"Налазишта и станишта Панчићеве оморике у Републици Српској/БиХ" - Ђорђије Милановић, Милан Матаруга, Шумарски факултет, Универзитет у Бања Луци
"Генетичка и дендрохронолошка проучавања Панчићеве оморике у светлу климатских промена" - Милан Матаруга, Вања Даничић, Бранислав Цвјетковић, Војислав Дукић, Данијела Петровић, Владимир Ступар, Ђорђије Милановић, Шумарски факултет, Универзитет у Бања Луци
"Процена распрострањења Панчићеве оморике у будућности коришћењем биометеоролошких индекса и климатских модела" - Братислав Матовић, Бобан Милетић, Дејан Стојановић, Срђан Стојнић, Саша Орловић, Александар Ђурић, Милан Матаруга, Институт за низијско шумарство и животну средину
Другог дана скупа учесници конференције су посетило станишта Панчићеве оморике на локалитетима Врањак и Тренице.
Пројекат „Очување јединственог биодиверзитета у сливу реке Дрине“ спроводи се кроз ЕУ фондове у оквиру ИПА Програма прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина 2014-2020, уз подршку Министарства за европске интеграције Владе Републике Србије и Дирекције за европске интеграције Босне и Херцеговине.
