Има ли краја бахатости појединаца и уништавању Националног парка Тара? Да ли је могуће да неки људи не поседују ни трунку разума и кућног васпитања, да немају поштовања ни према чему? Да ли угрожене и ретке биљне и животињске врсте не могу да буду безбедне ни у првој зони заштите у оквиру једног националног парка.
Све чешће се понављају различити инциденти који воде ка деградирању Националног парка Тара и уништавању његових темељних вредности. Очигледно многима није довољно што је преко половине површине парка у трећем режиму заштите који дозвољава више него либералан начин коришћења, већ се дивља и у локалитетима првог степена заштите.
Последњи инцидент у низу се десио 14.04.2023. када су камере за мониторинг дивљачи снимиле 15-ак теренских возила како дивљају по резервату Рачанска шљивовица. Возачи ових возила су ушли у овај локалитет занемарујући постављене табле које показују да је реч о локалитету првог степена заштите.
Локалитет првог степена заштите Рачанска шљивовица обухвата површину од 17,81ха који се налази се југозападно од кањона Раче, у пределу засеока Шљивовице. Ово је станиште бројних угрожених и строго заштићених врста попут: мале и дугорепе сове, тропрстог детлића, мрког медведа...
Према Закону о заштити природе у режиму заштите првог степена забрањено је коришћење ресурса односно дозвољена су научна истраживања и праћење природних процеса и контролисане посете у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе уз сагласност Министарства.
Када нам по резервату природе јуре џипови није ни чудо што се медведи виђају по насељима, па и у самој Бајиној Башти. Очигледно су их несавесни дивљаци, који мисле да су изнад закона и државе, истерали из шуме.
Служба чувара заштићеног подручја НП Тара је упутила званичан допис полицијској станици Бајина Башта за достављање података о власницима возила, на основу регистарских ознака снимљених возила, ради покретања прекршајног поступка против истих.
Ово није саопштење ово је апел. Апел на све - надлежне институције и органе, на сву здраво разумну јавност и цело друштво да свако уради савесно само оно мало што је до њега како би сачували Тару, али и целу Србију. Иначе нам нема помоћи.
Не дозволимо да нам Национални паркови и уопште заштићена подручја буду само слово на папиру.
