У среду, 28. фебруара, у Београду је одржан WWF Форум еколошких политика „Развојне могућности природе у Србији“ на коме су учествовали представници више од 100 локалних, покрајинских и националних институција као и међународних и домаћих организација. Учесници форума су се сагласили да се у рад на очувању природе, климе и воде у Србији мора улагати још више уколико желимо да они буду здрави, функционални и економски исплативи системи.
Државна секретарка Министарства заштите животне средине, Сара Павков, отворила је панел истичући да су средства за екологију у буџету за ову годину удвостручена као и да ће Министарство наставити да подржава добре еколошке политике. Она је такође рекла да је „наша земља до сада показала да развојне могућности природе у Србији не морају да се косе са просперитетом друштва“.
Подршка оснаживању локалних управа и организација стигла је и од представника Делегације Европске уније, Антоана Авоњона, који се осврнуо на управо усвојен Закон о обнови природе у европском парламенту, јер ће се по природу позитивна међународна политика повољно одразити и на заштиту природе у Србији.
У оквиру Форума су одржана три панела, а панелисти су били представници НП Тара, Завода за заштиту природе, Сталне конференције градова и општина, Града Сомбор, Привредне коморе Србије, Друштва за заштиту и посматрање птица, Удружења Право на воду, Екомар, Придружи се, Наш свет наша правила, као и представница Интеса Санпаоло групе.
Закључци са панела „Паметно и одрживо управљање заштићеним подручјима – изазови и прилике“ су да: Заштићена подручја у Србији суочавају се са неусклађеним надлежностима, недостатком финансијских средстава и шареноликим управљањем. Неким подручјима попут Националног парка Тара, управља се делотворно, али се као још један у низу појављује проблем економског интереса, односно потреба оних који желе да обављају привредне активности у овом подручју. Тренд великих миграција ка заштићеним подручјима и изградња викендица примећује се после короне, па иако у великом броју случајева легални, такви објекти не могу бити праћени одговарајућом инфраструктуром и нарушавају склад локалног становништва. Економска експанзија је велики изазов и за бројна друга заштићена подручја. Истовремено, неки управљачи заштићених подручја нису упознати са делокругом својих овлашћења, те тако то води бројним несугласицама на релацији локална управа - организације цивилног друштва.
Једногласан став панелиста на тему „Прилагођавање на климатске промене на локалном нивоу“ јесте да се под хитно морају предузети конкретни кораци да се она макар ублаже, а као позитивне примере имамо Град Сомбор и недавно завршен документ са препорукама усмереним ка Граду Врању. И млади су свесни климатске мега кризе, али нису сви спремни да се одрекну благостања које уживају и тако сами допринесу њиховом ублажавању. Имајући у виду да мере треба да дају резултате у наредних 50 година, а обухватају велики број сектора, такође је од великог значаја применити примере добре праксе и развојне политике на национални ниво.
Слично као и у случају заштићених подручја, два су правца деловања локалне управе када говоримо о „Делотворном управљању водама и препорукама за унапређење“ што је била трећа тема Форума. Уколико оне препознају своје могућности за унапређење управљањем водама, њихово деловање не може бити реализовано услед недостатка финансија. Врло често се догађа да решења за унапређење нема, а то последично утиче на опстанак не само биљног и животињског света који од здраве воде зависи, већ и човека. Потребно је размишљати о регионалним решењима како би се спречили огромни губици воде који се мере милионима кубика воде.
Форум еколошких политика WWF је организовао у просторијама Привредне коморе Србије, а реализован је у оквиру пројекта „Безбедна природа и клима“, који финансијски подржава Европска комисија. Циљ тог пројекта је јачање капацитета организација цивилног друштва у Србији које се баве заштитом животне средине и климатским променама.
