• (+381) 031/ 863 644

  • office@nptara.rs

Животињски свет

Разноврсна станишта на простору Таре представљају дом за велики број врста животиња. Велика разноврсност животињског света условљена је историјским збивањима на овој планини, као и низом еколошких фактора који су погодовали опстанку многих врста које су данас угрожене и ретке, не само на нашим просторима, већ у Европи и свету.

Бескичмењаци

ФАУНА БЕСКИЧМЕЊАКА
 
О фауни бескичмењака на простору националног парка има веома мало података. Досадашња истраживања нису била систематска и обухватила су само неке групе.
 
Најбоље проучена група бескичмењака су дневни лептири који су врло атрактивни за посетиоце парка. Национални парк Тара се сврстава у најбогатија планинска подручја у погледу броја врста фауне дневних лептира. Досадашњим истраживањима је констатовано чак 138 врста дневних лептира. Овај податак указује на очуваност и разноликост станишта Таре, с обзиром да су ове врсте врло специфичне биологије и врло брзо реагују на промене у природним стаништима. Из најлепше фамилије лептира Papilionidаe забележено је 4 врсте од шест укупно регистрованих врста на подручју Србије, међу којима су и чувени ластин репак (Papilio machaon) и аполон (Papilio apolon).
 
Последњих година истражује се и фауна бескичмењака планинских потока, чији је чест становник поточни рак (Austropotamobius torrentinum).
 
Најпознатији врста, за коју се може рећи да је симбол фауне бескичмењака Таре је ендемореликт Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica). Ова врста је реликт из плиоцена и успела је да преживи ледено доба у рефугијалним стаништима Таре.
 
Панчићев скакавац (Pyrgomorphella serbica)
Наш чувени ботаничар Јосиф Панчић је пронашао ову врсту 1881. године. Оно по чему је ова врста карактеристична је да не лети, јер има јако редуковна покрилца и потпуно закржљала крила. Панчићев скакавац се јавља у четири основна типа обојености: зелени, мрки, сивкасти и риђи. Врло је специфичне екологије и за његов опстанак су значајне шуме црнога бора (Pinus nigra) и црњуше (Erica carnea).

Кичмењаци

ФАУНА КИЧМЕЊАКА
Многе врсте кичмењака насељавају Национални парк Тара, почев од риба, преко водоземаца и гмизаваца, птица, па до сисара. Овде постоје:
 - 53 врсте  сисара
- 135 врста птица
- 12 врста гмизаваца
- 13 врста водоземаца
- 19 врста риба 
СИСАРИ
Неколико група сисара насељава подручје парка. У подрињској Србији која укључује подручје Таре до сада је забележена скоро половина свих врста сисара Србије (53 врсте).
На нижим надморским висинама среће се белогруди јеж (Erinaceus concolor), а на вишим надморским висинама од бубоједа сусрећемо шумску ровчицу (Sorex araneus), малу ровчицу (Sorex minutus) и др. Од ове групе сисара на Тари посебно је значајна планинска ровчица (Sorex apinus).
Готово неистражена група кичмењака су слепи мишеви. Претпоставља се да на Тари живи 12 врста ове групе.
Од више врста глодара који живе у парку, незаобилазно је споменути велику волухарицу, којој је Тара најисточније налазиште на Балкану и једино у Србији. Интересантне су и друге врсте глодара попут пуха лешникара (Muscardinus avellanarius), риђе волухарице (Clethrionomys glareolus), жутогрлог миша (Apodemus flavicolis) и др.
Најитересантнија и најатрактвнија група кичмењака су звери. Уједно звери, поготово крупне врсте су јако угрожене од стране човека. Национални парк је најзначјније станиште мрког медведа у Србији (Ursus arctos), најкрупнијег сисара Балкана. Друге врсте звери које живе у парку су: вук (Canis lupus), дивља мачка (Felis silvestris), куне златица (Martes martes) и белица (Martes foina) и др. Поред водених површина у парку може се наћи и видра (Lutra lutra). Врста звери коју је важно споменути, а за коју се сада смо претпоставља да насељава Тару је рис (Lynx lynx).
Од других представника животињског царства Таре треба споменути срну (Capreolus capreolus), дивљу свињу (Sus scrofa) и дивокозу (Rupicarpa rupicarpa), која представља један од симбола Националног парка Тара.
 
ПТИЦЕ
Птице су најбројнија група кичмењака у Националном парку Тара са до сада забележених 135 врста од којих су 122 гнездарице. Национални парк Тара се налази и на листи међународно значајних подручја за очување птица Европе (IBA пројекат).
Вредност парка представљају ретке и угрожене врсте птица грабљивица попут сурог орла (Aquila chrysaetos), сивог сокола (Falco peregrinus), орла змијара (Circaetus gallicus) и јастреба (Accipiter gentiles). Понекад се на Тари може видети и белоглави суп који ту долази у потрази за храном из оближњих колонија.
Ноћне грабљивице заступљене су са више врста, а међу њима се налази и највећа европска сова, велика ушара (Bubo bubo) и ретка врста у Србији, уралска сова (Strix uralllensis).
Планинска сеница (Parus montanus), дрозд камењар (Monticola saxatilis), ватроглави краљић (Regulus ingicapilus), вртна црвенперка (Phoenicurus ochrurus) су само неке од птица певачица које се срећу на Тари, а представљају најбројнију групу птица.
Врсте које треба споменути, а за које се претпоставља да су изумрле на подручју Таре су тетреб (Tetrao urogallus) и тропрсти детлић (Picoides trydactilus).
ВОДОЗЕМЦИ И ГМИЗАВЦИ
Истраживањима ширег подручја Таре констатовано је 13 врста водоземаца међу којима се посебно издвајају шарени даждевњак (Salamandra salamandra), велики мрмољак (Triturus cristatus) и мали мрмољак (Triturus vulgaris), гаталинка (Hyla arborea) и др. Од 12 забележених врста гмизаваца, посебно је интересантан становник највиших планина Европе, живородни гуштер (Lacerta vivipara). Врло распрострањена врста на Тари је и отровница поскок (Vipera ammodytes).
 
РИБЕ
Разнолика водена станишта парка насељава 19 врста риба. Парк је познат по пастрмским врстама риба, пре свега младици (Hucho hucho), али и аутохтоним популацијама потичне пастрмке (Salmo trruta fario). Међу представницима ихтиофауне парка налази се и велики број шаранских врста: скобаљ (Chondrostoma nasus), клен (Leuciscus cephalus), укљева (Alburnus alburnus), речна (Barbus barbus) и поточна мрена (Barbus peloponessis), шаран (Cyprinus carpio), лињак (Tinca tinca)...
pancicev-skakavacПАНЧИЋЕВ СКАКАВАЦ (Pyrgomorphella serbica)
 
Наш чувени ботаничар Јосиф Панчић је пронашао ову врсту 1881. године. Оно по чему је ова врста карактеристична је да не лети, јер има јако редуковaна покрилца и потпуно закржљала крила. Панчићев скакавац се јавља у четири основна типа обојености: зелени, мрки, сивкасти и риђи. Врло је специфичне екологије и за његов опстанак су значајне шуме црнога бора (Pinus nigra) и црњуше (Erica carnea).

 

 

 

 

 

mrki-medved-planinataraМРКИ МЕДВЕД
 
Неприступачна и скровита станишта Таре омогућила су опстанак најбројнијој и најзначајнијој популацији медведа у Србији. Процењује се да се на подручју националног парка налази око 40 јединки. Управо из тог разлога популација медведа на Тари је пресудна за опстанак ове врсте на нашим просторима.
 
Опис: најкрупнији предатор Европе је незграпног изгледа. Главне карактеристике су му густо крзно разних нијанси црнкасто-смеђе боје, кратке заобљене уши, кратак реп и здепасто тело. Иако делује неспретно може да се креће врло брзо и пење спретно уз дрвеће и стрме стене.
 
Станиште: мешовите и листопадне шуме прашумског типа.
 
Исхрана: сваштојед - претежно биљна храна, бобице, траве, воће, међутим када понестане биљне хране може прогонити све крупније животиње, али се хранити и њиховим лешинама.
 
Животни век: 30 година.
 
Величина: дужина тела са главом 1,5-2,5м; висина у плећима 1м; тежина 140-300кг.
 
Размножавање: период парења је од маја до јуна. Женка доноси на свет обично 2-3 младунца почетком јануара. Младунци су обично тежине око 350 грама.
 

divokoza-nacionalniparktaraДИВОКОЗА

Дивокоза на Тари насељава само тешко приступачне литице кањона Дрине, Бруснице, Раче и Дервенте. Ова скромна животиња тражи мирна станишта и врло брзо осети опасност. На подручју парка налази се јако значајна популација од 340 јединки.
 
Опис: боја длаке је жућкасто-црвенкаста лети, а зими је тамно сива. Дуж средине леђа пружа се црносмеђа пруга. Рогови мужјака су јачи и повијенији него код женке.
 
Станиште: на подручју парка насељава стеновите литице кањона и клисура.
 
Исхрана: планинским биљкама, младим лишћем, али и купинама и малинама.
 
Животни век: 20 година.
 
Величина: дужина тела до 130цм; висина до 80цм; највећи јарац може достићи тежину и до 45кг, женке су ситније и лакше.
 
Размножавање: полну зрелост стичу у трећој години живота. Период парења је од новембра до среднине децембра. Женка доноси на свет обично 1 јаре, у мају или јуну.
 
 
СПИСАК ЗАШТИЋЕНИХ ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА

Уредбом о заштити природних реткости (Сл. Гл. РС, бр.50/93) на подручју националног парка заштићене су многе животињске врсте као природне реткости од изузетног значаја. Заштићене врсте забрањено је: хватати, убијати, сакупљати њихова јаја, заробљавати или угрожавати њихова станишта.

 

Заштићене животињске врсте

Рибе
1.    fam. Salmonidae – пастрмке

1)    Hucho hucho – младица

2.    fam. Cobitidae – вијуни

1)    Cobitis aurata – балкански вијун

Водоземци
1.    fam.  Salamandridae – даждевњаци и мрмољци

1)    Salamandra salamandra (Linnaeus,1758) – шарени даждевњак

2)    Triturus cristatus (Laurenti,1768) – велики мрмољак

3)    Triturus vulgaris (Linnaeus,1758) – мали мрмољак

2. fam. – праве жабе

1)    Rana graeca – грчка жаба

Гмизавци
1. fam.  Emydae – слатководне корњаче

1)    Emys orbicullaris (Linnaeus, 1758) – барска корњача

2. fam. – прави гуштери

1)    Lacerta vivipara (Jacquin, 1787) – живородни гуштер

3. fam. – смукови

1)    Coluber caspius (Gmelin, 1789) – степски смук

2)    Elaphe longissima (Laurenti,1768) – Ескулапов смук

4. fam. – љутице

1)    Vipera berus – шарка

Сисари
1.    fam. Erinaceidae- јежеви

1)  Erinaceus concolor- јеж

2.    fam. Soricidae - ровчице

1)    Sorex minutus L. – мала шумска ровчица

2)    Sorex araneus L. – велика шумска ровчица

3)    Sorex alpinus Scliuz. – алпска ровчица

4)    Neomys fodiens Peun. – велика водена ровчица

5)    Crocidura suaveolens Pall. – вртна ровчица

6)    Crocidura leucodon Herm. – велика белозуба ровчица пољарка

3.    fam. Talpidae - krtice

1)    Talpa europaea – обична кртица

4.    fam. Rhinolophidae – шишмиши потковичари

1)    Myotis myotis Brazl. – велики љиљак

2)    Myotis oxygnathus Mont. – оштроухи љиљак

3)    Myotis capaccinii Bouap. – дугоноги љиљак

4)    Vespertilio murinus L. – двобојни љиљак

5)    Eptesicus nilssonii Keys. Et Blas. – северни љиљак

6)    Eptesicus serotinus Sehreb. – велики вечерњи љиљак

7)    Nyctalus lasiopterus Kuhl. – џиновски љиљак

8)    Nyctaus noctula Schreb. – рани вечерњи љиљак

9)    Pipistrellus pipistrellus She. – патуљасти љиљак

10)    Pipistrellus nathusii Keys. et Blas – Хатузијев патуљасти љиљак

11)    Plecotus austriacus Fiseh – сиви дугоухи љиљак

12)    Plecotus auritus L. – риђи дугоухи љиљак

13)    Miniopterus shreibersi Huhl. – дугокрили љиљак

5.    fam. Sciuridae - веверице

1)    Sciurus vulgaris L. - веверица

6.    fam. Arvicolidae - волухарице

1)    Clethrionomys glareolus Sehreb. – риђа шумска волухарица

2)    Arvicola trevestis L. – водена волухарица

7.    fam. Spalacidae – слепо куче

1)    Spalax leucodon Nord. – слепо куче

8.    fam. Muscardinidae - пухови

1)    Muscardinus avellanarius Kaup. – пух лешникар

2)    Dryomys nitedula Pall. – шумски пух

9.    fam. Mustelidae - куне

1)    Mustela nivalis L. – ласица

2)    Lutra lutra L. – видра

Птице

1.    fam. Falconidae - соколови

1)    Falco peregrinus. – сиви соко

2)    Falco tinnunculs  - обична ветрушка

2.    fam. Accipitridae - јастребови

1)    Accipiter nisus – кобац птичар

2)    Aquila chrysaetos – сури орао

3)    Circaetus galicus – орао змијар

4)    Pernis aviporus – орао осичар

3.    fam. Scopolacidae - шљуке

1)    Calidris minuta – патушаста прутка

4.    fam. Columbidae - голубови

1)    Columba oenas – голуб дупљаш

5.    fam. Strigidae - сове

1)    Bubo bubo . – буљина

2)    Strix aluco L – шумска сова

3)    Aegolius funereus – гаћаста кукумавка

4)    Athene noctua – кукумавка

5)    Othus scops - ћук

6)    Strix uralensis – дугорепа сова

6.    fam. Corvidae - вране

1)    Nucifraga caryocatactes L. - лешникара

7.    fam. Fringillidae - зебе

1)    Serinus serinus L. – жутарица

2)    Loxia curvirostra L. – крстокљун

8.    fam. Emberizidae - стрнадице

1)    Emberiza cirlus L. – грногрла стрнадица

9.    fam. Certhidae - пужићи

1)    Certhia familiaris L. – краткокљуни пужић

10.    fam. Paridae - сенице

1)    Paru montamus L. – планинска сива сеница

2)    Parus lugubris – велика сива сеница

11.    fam. Laniidae - сврачци

1)    Lanius collurio L. – руси сврачак

12.    fam. Sylviidae - грмуше

1)    Sylvia communis – обична грмуша

13.    fam. Cuclidae - кукавице

1)    Cuculus canorus L. - кукавица

14.    fam. Picidae - детлићи

1)    Picus canus Gm. – сива жуња

2)    Dryocopus martius L. – црна жуња

3)    Dryocopus medius L. – средњи шарени детлић

4)    Dryocopus minor L. – мали шарени детлић

15.    fam. Turdidae - дроздови

1)    Turdus viscivorus L. – дрозд имелаш

2)    Monticola saxatilis L. – дрозд камењар

3)    Phoenicurus phoenicurus L. – обична црвенрепка

4)    Turdus torquatus – кос огрличар

5)    Turdus pilaris – дрозд боровњак

16.    fam Cincildae

1)    Cinclus cinclus – водени кос

17.    fam. Muscicapidae-muharice

1)    Ficedula parva – мала мухарица

2)    Ficedula albicolis – беловрата мухарица

18.  fam Trichodromadidae

1)    Trichodroma muraria – пузгавац

19.  fam Certhidae

1)    Certhia famillaris – краткокљуни пузић

20.  fam Sittidae

1)    Sitta europea – бргљез

21. fam Coracidae

1)    Coracias garrulous – смрдиврана  

22. fam Caprimulgidae

1)    Caprimulgus eurpoeus – легањ

23. fam. Iriolodae – вуге

1)    Oriolus oriolus – вуга

24. fam.  Sylvidae

1)    Regulus ingicapilus – вратоглави краљић

ЈП НП Тара

Простор Таре проглашен је Националним парком 13. јула 1981. године на укупној површини од 24.991,82 ha..

Твитер

Инстаграм